Da li ste znali da kućni ljubimac može da doprinese razvoju Vašeg deteta? Kućni ljubimac nije samo izvor zabave, on takođe podstiče i emotivni razvoj dece.
Bilo da je u pitanju pas, mačka, hrčak ili konj, deca uživaju u društvu životinja. Kontakt sa kućnim ljubimcem pozitivno da utiče na socijalni i emocionalni razvoj deteta. Proučavajući odnos životinja i ljudi, naučnici su utvrdili da interakcija sa kućnim ljubimcima pozitivno utiče na psihološki razvoj deteta i njegov dalji život.
Neverbalna komunikacija i saosećanje
Dobar odnos deteta sa kućnim ljubimcem pozitivno utiče na razvijanje veština neverbalne komunikacije i saosećanja. Razvijanje sposobnosti tumačenja neverbalnih znakova poboljšava i komunikaciju među ljudima. Deca uče da budu oprezna i da adekvatno odgovore na ponašanje druge osobe, kao i da razviju empatiju i sposobnost uočavanja i poštovanja tuđih potreba.
Razumevanje osećanja i potreba drugih i razvoj osećaja odgovornosti
Deca takođe uče da kućni ljubimci, isto kao i oni, zaslužuju odgovarajući tretman. Roditelji i deca se najčešće raspodeljuju obaveze prema kućnom ljubimcu, što doprinosi da deca još u ranom uzrastu nauče kako da vode računa o životinji koja zavisi od njih.
Shvatiće da sva živa bića imaju potrebe i osećanja. Razumeće da životnje, isto kao i ljudi mogu biti gladni, žedni i umorni. Ponekad žele da se igraju, a ponekad ne. Kao i ljudi, i životinje se plaše neprijatnih zvukova. Kada dete postane svesno da kućni ljubimac zavisi od njega u smislu zadovoljavanja osnovnih potreba (hrane, vode, prostora), to kod njega razvija osećaj odgovornosti.
Timski rad i razvoj prijateljstva
Obično su deca ta o kojima se vodi računa, tako da prisustvo kućnog ljubimca stavlja njih u poziciju onoga koji pruža brigu. Ona uče da budu aktivni članovi tima, prepoznaju i odgovore na potrebe svojih kućnih ljubimaca.
Na primer, strah koji vide kod životinje pri odlasku kod veterinara je za njih jedno posebno iskustvo i kod njih razvija osecaj ljubavi i empatije. To kod njih podstiče zdraviju i brižljiviju socijalnu interakciju.
Samopouzdanje i prihvatanje sebe
Kućni ljubimci doprinose i razvijanju samopouzdanja i samoprihvatanja kod deteta, jer nas životinje bezuslovno prihvataju takve kakvi smo. Kroz interakciju sa psom ili mačkom, dete uči da iskaže svoja osećanja, ali i da razvije komunikaciju sa drugim živim bićem.
U kontaktu sa životinjama, često putem pretpostavki tumačimo njihovo ponašanje. To iskustvo značajno doprinosi razvoju dečje saosećajnosti. Oni razvijaju mogućnost da razumeju misli, radnje i namere životinja naročito kada se razlikuju od njihovih sopstvenih.
Deca razvijaju sposobnost da predvide namere, ali i da shvate ponašanje drugih živih bića. Nemogućnost životinje da govori, podstiče dete da pokuša da proceni i pretpostavi šta životinja doživljava (misli i oseća) na osnovu njihovog ponašanja. Kroz brigu i interakciju sa životinjama, deca uče da razumeju neverbalne signale bazirane na posmatranju ponašanja i date situacije.
Prevela: Isidora Eraković
Odrastanje sa ljubimcem je blagoslov! Pročitajte šta o tome kažu drugi roditelji:
- Prijateljstvo dece i životinja je neraskidivo!
- Svakom detetu prija seosko okruženje!
- Kako je nastala moja mreža prijateljstva
