Maria Poptešin: Smrt kućnog ljubimca je stresno iskustvo za decu

 

“Posle tragične pogibije Strahinjinog psa pod imenom Bela – ženke rotvajlera, Strahinja je bio neutešan. Ubrzo smo čuli da porodica koja prodaje štence Cane corso, hoće da se “reši” šteneta od 6 meseci, pošto nije odgovarajuće boje. Strahinja se odmah zaljubio u nju i insistirao da je uzmemo, kako je vlasnici ne bi uspavali. Nazvao je Maza.. što stvarno i jeste, kao i on”, kaže Maria Poptešin, mama dečaka Strahinje koji je učestvovao na konkursu “Klinci i ljubimci” i dodaje: “Maza ima ima isti pogled kao i Bela, naš pas koji je preminuo i verujemo da nam se na ovaj način i deo Bele vratio. Dve maze se maze, kad god imaju priliku, pričaju očima i neizmerno se vole.”

 

Sa Mariom Poptešin razgovarali smo o tome kako možemo da pomognemo mališanima da prebole smrt kućnog ljubimca i kako je nova ljubimica – Maza, polako ali sigurno zauzimala mesto u svojoj porodici.

 

Na koji način ste pomogli svom detetu da preboli smrt kućnog ljubimca? 

 

Smrt kućnog ljubimca, odnosno našeg psa Bele je bilo prvo stresno iskustvo za moju decu, koje se odnosilo na gubitak voljenog bića. To nam je bio prvi kućni ljubimac, dugo željeni. Pošto nam se razbolela još dok je bila štene i otišla je iznenada i pre vremena, deca su bila neutešna. Prvi korak koji smo suprug i ja učinili, organizovali smo malu kućnu, porodičnu sahranu. Posadila sam najlepše cveće na njen grob i tugovali smo svi zajedno. Shvatila sam  da kad deci objasnite da na neke situacije u životu mi ljudi ne možemo da utičemo I da se sve dešava sa razlogom (kakav god on bio), oni na kraju prihvate realnost. Pošto i sama verujem da niko od nas ne umire, dokle god ima ko da nas pamti, objasnila sam im da se naša Bela pretvorila u zvezdu na nebu i da kad god im nedostaje mogu da izađu noću i da je vide, pošto je ona ta, koja najviše svetli.

 

Koliko je teško objasniti detetu da je njegov prijatelj – kućni ljubimac napustio ovaj svet i da mu više neće praviti društvo?

 

Jako je teško, naročito je težek osećaj bespomoćnosti samog roditelja, pošto dete očekuje od nas da rešimo problem i da mu pomognemo.

 

Da li je vaše dete samo tražilo novog kućnog ljubimca i koliko je vremena prošlo od smrti?

 

U našem slučaju se desilo jedno malo čudo. Upravo objašnjavajući deci da se sve dešava sa razlogom, nisam ni slutila koliko su te reči bile istinite i moćne. U početku, nisam imala odgovor na pitanje moje dece, koji je to bio razlog što nam je Bela umrla, govorili su mi “to nije fer”, “nema opravdanja”… Odmah sutradan, kako bi lakše podneli sledeći dan bez naše Bele, otišli smo kod mojih roditelja na selo. Naišao je njihov komšija, koji uzgaja pse za prodaju, u pitanju su Cane Corso i neznajući za našu bol, počeo je da priča da mu je ostala ženka Cane Corse od 6 meseci (upravo toliko je Bela imala kad nam je uginula), koju nikako ne može da proda zato što nema adekvatnu boju, da više ne može da je hrani i da hoće da je uspava. Moja deca kad su to čula, momentalno su se dogovorila da moramo da je spasemo. Kad su je ugledali, imala je isti pogled kao Bela. Shvatili su da je upravo ovo razlog zbog kog, nas je Bela napustila. Najstariji sin je nazvao Maza. Kod nas je godinu i po dana, predivna je, ima najlepšu boju  I imamo utisak da je kroz nju  i Bela sa nama. Belu nismo zaboravili, i dalje je deca spominju, ali konačno su dobili potvrdu da se sve dešava sa razlogom.

 

Da li mislite da je novi ljubimac rešenje i da li treba sačekati sa kupovinom/udomljavanjem novog ljubimca ili on može odmah da pomogne detetu da preboli smrt ljubimca?

 

Mislim da je jako bitno biti otvoren sa decom po tom pitanju. Kućni ljubimci deci ne predstvaljaju samo igračku, nego kroz njih deca sazrevaju, suočavaju se sa svojim najgorim strahovima, gubitkom voljenog bića, uče se odgovornosti i puno toga nauče. A prvenstveno nauče da postoji bezuslovna ljubav. Svakom čoveku je samilost i saosećanje urođeno. Vremenom, u zavisnosti u kakvoj okolini živimo to nam ili ostaje ili se gubi. Pošto su osećanja individualna, smatram da svaki roditelj treba da proceni, koliko traje vreme tugovanja njegovog deteta za kućnim ljubimcem. Nama je Maza pomogla u tome, ali nam je sudbina ponudila odmah nakon smrti Bele, nismo je tražili kako bi pomogli deci da prebole smrt Bele (još uvek, posle 1.5 godine govore da im nedostaje).