Klinci i ljubimci: prvi kućni ljubimac
 
“Podstaknut ljubavlju koju suprug i ja gajimo prema životinjama i Miloš je od kada zna za sebe želeo ljubimca. Miško je dospeo u njegove ruke, još kad je bio nešto veći od Miloševog dlana. Od prve večeri je morao biti uz njega. Količina ljubavi i pažnje sasvim sigurno je doprinela da mačak Miško poraste u razmaženog, ali i izuzetno mirnog i trpeljivog mačora kada je u kući, ali i glavnog dasu u okolini, kada je mačja hijerarhija u okolini zgrade u kojoj stanujemo u pitanju”, kaže Mirjana Milošević, Miloševa i Marijina mama. O Miloševoj povezanosti sa svojim ljubimcem najbolje može da posvedoči Deda Mraz koji svake godine dobija pismo u kojem i mačak Miško “piše” o svojim željama.
 
Sa Mirjanom Milošević i Bojanom Zdravković, mamom malog Alekse, učesnika konkursa “Klinci i ljubimci”, razgovarali smo o privikavanju dece na prvog kućnog ljubimca i odovornosti koju su mališani preuzeli kada im se useljenjem novog člana porodice ostvario san.
 
Kako je izgledao prvi susret vašeg deteta i njegovog prvog kućnog ljubimca?
 
Mirjana Milošević: Mačka Miška je Milošu donela komšinica. Miloš je tada imao 5 godina. Komšinica ga je čula da sa babom komentariše da svi imaju ljubimce sem njega. Miško je bio toliko veliki da je mogao da stane na dlan. Komšinica je donela mače ispred naše zgrade i dala ga Milošu u ruke. On je uzeo mače i ostao zabezeknut. Samo me je pogledao i taj pogled je bio molba: “Mogu li da ga zadržim? Molim te, molim te!”. Još dok se Miloš nije rodio imali smo mačke kao ljubimce, pa na moje odobrenje nije dugo čekao. Par sekundi. Odmah je sa sve Miškom u rukama otrčao do obližnje prodavnice da potraži kutiju u koju će ga staviti i uneti u kuću. Zatim je našao i krpu koju će staviti u kutiju da mu bude toplije. Od komšije je tražio i pesak. I tako… Ljubav i briga od prvog pogleda i trenutka.
 
Bojana Zdravković: Susret našeg deteta sa psom kojeg smo nazvali Bibi, bio je jako dirljiv. Naš sin je plakao od sreće kada smo ga odveli da izabere psa kog je želeo da mu kupimo. Njegova sreća je bila neopisiva.
 
Kako vas je vaš mališan ubedio da mu podarite prvog kućnog ljubimca? Da li ste imali neke dileme?
 
Mirjana Milošević: Nije morao da me ubeđuje. Ni ostale članove domaćinstva. Imali smo ljubimce i ranije, a i porodično volimo životinje tako da nismo imali dilemu.
 
Bojana Zdravković: Aleksa je odmalena želeo psa, ali smo mu obećali da kada napuni 10 godina, za rođendan će ga dobiti, jer smo smatrali da je tada veliki i da će moći da brine o svom psu. Nismo se dvoumili da mu kupimo, jer smo se pripremili za to. Još se desilo u vreme vanrednog stanja, jer je Aleksa napunio 10 godina 10. marta i bio na rekreativnoj sa koje se vratio 16. marta. tako da je pas stigao kod nas u vreme vanrednog stanja.
 
Da li smatrate da je vaše dete dolaskom prvog kućnog ljubimca u vaš dom postalo odgovornije, saosećajnije i pažljivije prema drugim ljudima i životinjama?
 
Mirjana Milošević: Miloš je generalno osećajno i pažljivo dete. Odgovoran pokušava da bude, ali će i to postati kako bude stariji. O Mišku vodi računa. Da li je u činiji dovoljno hrane, da nije eventulno povređen u tuči sa ostalim mačorima i sl.
 
Bojana Zdravković: Tačno je da dete ima neka posebna osećanja iprema ljudima i životinjama od kada ima svog kućnog ljubimca. Aleksa je pažljiviji prema svima  i skoro 90 posto se sam brine  psu.
 
Šta biste poručili roditeljima koji imaju dilemu oko toga da li da nabave svom detetu prvog kućnog ljubimca ili ne?
 
Mirjana Milošević: Naš ljubimac nije isključivo u kući i to je u njegovom slučaju velika prednost. Bar kad su mačke i slični ljubimci u pitanju. Mislim da roditelji svakako treba da omoguće detetu da ima ljubimca ukoliko imaju neophodne uslove za boravak ljubimca u porodici, jer kućni ljubimci mogu samo da oplemene naše i dečije živote.
 
Bojana Zdravković: Naš savet drugim roditeljima da treba da svom detetu omoguće da ima svog kućnog ljubimca. Tako dete ima svoju obavezu da o njemu brine, da ga hrani, da mu se posveti, da ga pazi, čuva, da se igraju zajedno.
 
Aleksa sada prvo nosi doručak psu, pa onda on doručkuje. Mnogo ga voli. vezuje se za njega. Aleksa je jedinče i verovatno će tako i ostati, ali od kako je pas sa nama, shvatili smo da se naše dete ne ponaša da je on uvek na 1. mestu. Srećni smo svi zajedno.